Жунић капетан и лички Мустајбег 0001    Диван чини царе од Стамбола, 0002    Све везире у диван потего, 0003    Диван чини за недиљу дана, 0004    Ни с ким царе да говори не ће, 0005    А нико га не сми упитати, 0006    Најстраг везир у диван изађе. 0007    Кад му дође Ђезар Махмутпаша, 0008    Голу сабљу о врату унесе, 0009    А цареву скуту полетио, 0010    У колино цара пољубио, 0011    Прид њег сабљу метно голотрбу. 0012    Њему царе вели у дивану: 0013    „Махмутпаша, што с’ од тебе ради, 0014    Што те нејма за недиљу дана? 0015    Кажи мени, одсјекох ти главу!“ 0016    Њему вели Ђезар Махмутпаша: 0017    „Господару, царе Сулејмане! 0018    Био сам се болом разболио. 0019    Молим ти се, царе, код колина, 0020    Деде нами у дивану кажи, 0021    Што ти ни с ким да говориш не ћеш?“ 0022    Када царе чуо Сулејмане, 0023    Он се књиге фати под колином: 0024    „Гледај, паша, што с’ у књизи пише!“ 0025    Када паша књигу ујагмио, 0026    Па он књигу гледа у дивану. 0027    Та је књига од Будима била, 0028    Од онога будимског везира: 0029    „Дај помагај, царе у Стамболу! 0030    На нами је велика неправда 0031    Од онога Жунић-капетана 0032    Са Брежина од Јањока била. 0033    Врло нам је Жунић додијао, 0034    Згубио нам најбољег јунака: 0035    Од Оструга Цифру Хасанагу, 0036    Каква аге у Унђуру нејма, 0037    Однио му главу са рамена, 0038    А одвео агина дората, 0039    Дао главу Бечанин-ћесару, 0040    Ћесар га је добро помилово, 0041    Владанију њему поклонио: 0042    Ког посјече Жунић капетане, 0043    За њег нико не сми упитати, 0044    А дао му из беглука војску, 0045    Куд год хоће, да управља војском. 0046    Сад је нами врло додијао, 0047    Често диже силновиту војску, 0048    Често трче у Унђуровину, 0049    Роби, пали, нами жалост гради, 0050    Сиче момке, одводи дивојке, 0051    Гони воке, а сиче тежаке, 0052    На градове нагони топове, 0053    Па он наше обара градове. 0054    Ето теби књига од везира: 0055    Устави нам Жунић-капетана 0056    Од Будима и Унђура твога! 0057    Ако ли га уставити не ћеш, 0058    Дигнут ће се твоји Унђуровци, 0059    Ето наске теби до Стамбола 0060    Донити ти од Будима кључе, 0061    Чувај Будим, како теби драго!“ 0062    Кад му паша књигу пригледао, 0063    Па је натраг цару повратио, 0064    Цар извади другу под колином, 0065    И њу паши у дивану даде: 0066    „Гледај, паша, што се у тој пише!“ 0067    Узе паша, књигу прегледао, 0068    Та је књига од Босне поносне, 0069    Са Котара од Задра камена, 0070    Четири бана књигу направила, 0071    Послали је цару и Стамболу: 0072    „Ето књига, царе Сулејмане! 0073    Молимо се теби у Стамболу: 0074    Што си тако Турком допуштио, 0075    А највећма личком Мустајбегу 0076    И његовим по Лици Личаном? 0077    Већ је нами беже додијао: 0078    Често диже по Лици Личане, 0079    А салази на наше Котаре, 0080    Роби, пали, нами жалост гради, 0081    С’јече момке, а води дивојке, 0082    Гони воке, а с’јече тежаке, 0083    Замеће вавик кавгу по Котару 0084    А у миру царском и принципском. 0085    Молимо се теби у Стамболу: 0086    Устави нам бега од Котара! 0087    Ти ако га уставити не ћеш, 0088    Дигнут ћемо своје Котаране, 0089    Ми одосмо у Млетке принципу, 0090    Предати му кључе од Котара, 0091    Нека Котар чува од Турака!“ 0092    И ту паша књигу прегледао, 0093    Па је натраг цару повратио, 0094    Њему царе вели у дивану: 0095    „Сад ми, паша, кажи у дивану: 0096    Ми што ћемо сад од ових књига? 0097    Велика ми тужба додијала.“ 0098    Њему паша вели у дивану: 0099    „Господару, царе Сулејмане! 0100    Лако ти је с њима управити: 0101    Деде пиши два б’јела фермана, 0102    Један пиши личком Мустајбегу: 0103    „Ето т’ ферман цара честитога! 0104    Тебе фале, да си јунак прави, 0105    Добро служиш цара честитога, 0106    А чуваш ми Лику од Котара: 0107    Брже ми главу Жунић-капетана 0108    Са Брежина од Јањока била, 0109    Ја Жунића жива до Стамбола, 0110    Ја Жунића, ја му мртву главу. 0111    Ја ми своју шаљи за његову!“ 0112    Други пиши Жунић-капетану: 0113    „О Жунићу, краљев службениче! 0114    Ето т’ ферман цара стамболскога! 0115    Добро служиш краља Бечанина, 0116    А ти чуваш краљеву границу, 0117    Свак те фали, да си јунак прави: 0118    Брже ми главу личког Мустајбега 0119    Са Удбине, са широке Лике, 0120    Ја ми бега жива до Стамбола, 0121    Ја га жива, ја му мртву главу, 0122    Ја ми своју шаљи за његову!" 0123    Тако ће ти једна глава доћи, 0124    По несрићи могу и обидве.“ 0125    Направише два била фермана, 0126    Дадоше их Осман-пашалији: 0127    „Ето теби два б’јела фермана, 0128    Ти их носи на Босну поносну: 0129    Један подај личком Мустајбегу, 0130    Други носи Жунић-капетану, 0131    Па га подај Жунић-капетану, 0132    Онда сађи мени до Стамбола.“ 0133    Кад их узе Осман пашалија, 0134    Пашалија појаха мензила, 0135    Он отишће на Босну поносну, 0136    Босну приђе, на Лику изиђе, 0137    А уз Лику под Удбину дође, 0138    Пита конак личког Мустајбега, 0139    Казаше му код Црваћа Турци: 0140    „Гони управ прид беглук-механу, 0141    Ти ћеш наћи бега у механи, 0142    Код пенџера сједи у механи, 0143    За главом му дванест челенака, 0144    Око њега сједе Удбињани.“ 0145    Гони ата прид беглук-механу, 0146    А погледа прид беглук-механу, 0147    Сам говори, а сам одговара: 0148    „Мили Боже, на свачем ти фала, 0149    Вид’де ових по Лици Личана! 0150    Ови су Турци баш ко мрки вуци. 0151    Вид’де ових ата повезатих, 0152    ’Ваких ата у Стамболу нејма.“ 0153    Прид беглуком одјаха хајвана, 0154    Привеза га за току диреку. 0155    Када уђе у беглук-механу, 0156    Ал механа пуна Удбињана, 0157    На шездесет редна чаша хода. 0158    Познаде им личког Мустајбега, 0159    Бега седам двори бајрактара, 0160    Мустајбегу полетио руци, 0161    Дочека га лички Мустајбеже, 0162    Код себе му мисто намистио: 0163    „Је си л’ здраво, момак јабанџија?“ 0164    „ „Јесам, беже, милом Богу фала!“ “ 0165    Фати с’ беже чаше наливене, 0166    Па је пружи Осман-пашалији. 0167    Ред је пити Осман-пашалији, 0168    Ред је пити, јер не море бити, 0169    Узе чашу личког Мустајбега. 0170    Кад му чашу попи наливену, 0171    А Личани чаше наћераше, 0172    Разложи с њима хладно пити вино, 0173    А све мисли Осман пашалија: 0174    „Вид’де овог личког Мустајбега 0175    И његових младих Удбињана, 0176    Сви су пјани у беглук-механи. 0177    Да би дао ферман Мустајбегу, 0178    Могли би ми глави кидисати; 0179    Сад му не смим ја дати фермана, 0180    Док не оду из механе Турци.“ 0181    Све их гледа Осман пашалија, 0182    А бег пије, ни мукает није. 0183    Још не знаду у беглуку Турци, 0184    Још не знаду, ко је и оклен је, 0185    Не пита га лички Мустајбеже. 0186    Када било око икиндије, 0187    На ноге скочи лички Мустајбеже, 0188    Па отишће беже у џамију, 0189    А повика Ђулић-бајрактара: 0190    „Узми тога момка јабариџију, 0191    Ти га води до ахара мога, 0192    Сад ћу и ја из џамије доћи.“ 0193    Узе Ђулић Осман-пашалију, 0194    Одведе га бегу до ахара. 0195    Мало сјели у ахар-одаји, 0196    А све мисли Осман пашалија, 0197    Како ће ферман дати Мустајбегу. 0198    Њима дође лички Мустајбеже 0199    И уз бега тријест Удбињана, 0200    Посједаше у ахар-одаји, 0201    Посједише и кахву попише. 0202    Сваки оде до конака свога, 0203    Веш им вакат био од акшама, 0204    Вечераше и акшам клањаше, 0205    Њима дође тријест Удбињана, 0206    Посједише с њима до јације. 0207    Све их гледа Осман пашалија, 0208    А не даје царева фермана. 0209    Удбињани на ноге скочише, 0210    Сваки оде своме билу двору, 0211    Оде беже у кулу камену, 0212    А остаде Осман пашалија 0213    У ахару на мехку јатаку. 0214    Кад поспаше бегове делије, 0215    Подиже се Осман пашалија: 0216    „Боже мили, на свачем ти фала! 0217    Не могу бега дочекати сама, 0218    Да му предам царева фермана, 0219    А не смим га дати пред Личани, 0220    Могли би ми глави кидисати; 0221    Ја га више не ћу ни чекати, 0222    Спремити се у ахар-одаји, 0223    Појахати коња великога, 0224    Да ја бјежим са широке Лике, 0225    Не би л’ како ја изнио главу, 0226    Волим својој на рамену глави, 0227    Нег стотину царевих фермана.“ 0228    Док се спреми Осман пашалија, 0229    Док изведе ата у авлију, 0230    Па појаха ата у авлији, 0231    А већ б’јела зора обилила. 0232    Подранио лички Мустајбеже 0233    А у кули у својој одаји. 0234    Кад погледа беже са пенџера, 0235    Он опази момка јабанџију, 0236    Гдје побиже на авлијнска врата. 0237    Стаде вика личког Мустајбега: 0238    „Сеиз-Симо, вирна слуго моја, 0239    Изведи ми под чулом голуба! 0240    Утече ми момак јабанџија, 0241    Ја га не знам, ко је ни оклен је; 0242    Море сердар бити са Котара, 0243    Преварити личког Мустајбега.“ 0244    То му рече, у авлију сађе, 0245    Изведе Симо под чулом голуба. 0246    А Мустајбег узјаха голуба, 0247    Па потече на авлијнска врата, 0248    Кад изјаха до воде Црваћа, 0249    Већ је био данак освануо. 0250    Бег опази момка јабанџију, 0251    Гдје побиже уз Крбаву равну. 0252    Стаде вика личког Мустајбега: 0253    „Јабанџија, утицања нејма, 0254    Веш се кажи, ко си и оклен си?“ 0255    А кад види Осман пашалија, 0256    Да голубу утећи не море, 0257    Из нидара ферман извадио, 0258    Па он ферман баци на Крбави, 0259    А побиже уз Крбаву равну. 0260    Кад дојаха лички Мустајбеже 0261    И опази књигу на Крбави, 0262    Са голуба књигу ујагмио, 0263    Бег познаде царева фермана: 0264    „Ја га даље ни ћерати не ћу, 0265    Веш ја идем у Удбину билу, 0266    Спремити се у својој одаји, 0267    Ја ћу изаћи у беглук-механу, 0268    А довести Омер-ефендију, 0269    Нек проучи ферман у механи, 0270    Да ја видим, што ми царе пише.“ 0271    Кад Мустајбег у Удбину дође, 0272    Оде беже у своју одају, 0273    Царски ферман у сандук метнуо. 0274    Док се беже спреми у одаји 0275    И он оде у беглук-механу, 0276    Заборави ферман у сандуку, 0277    У механи хладно пије пиће. 0278    А отишће Осман пашалија, 0279    Све дан по дан, а конак по конак 0280    Стиже кули Жунић-капетана, 0281    Дочека га Жунић капетане, 0282    Даде њему царева фермана, 0283    А вели му Жунић капетане: 0284    „Капиџија цара стамболскога, 0285    Деде види, што ми царе пише!“ 0286    Капиџија ферман проучио. 0287    Када види Жунић капетане: 0288    „Не старај се, царски капиџија! 0289    Хајде тамо цару и Стамболу, 0290    Ја ћу тога бега потражити.“ 0291    Капиџија оде до Стамбола. 0292    Вид’де главе личког Мустајбега! 0293    Свако јутро рани у механу, 0294    Он по вас дан хладно пије вино, 0295    А не пази царева фермана, 0296    Све дан по дан за петнаест дана. 0297    Једноч беже сједи у ахару, 0298    А погледа беже са пенџера, 0299    Дојахаше до два коњаника 0300    У авлију личког Мустајбега. 0301    У авлији ате одјахаше, 0302    Па уђоше бегу у одају, 0303    Дочека их лички Мустајбеже, 0304    Бег се с њима за здравље упита, 0305    Кад рекоше, да су здраво били, 0306    Они кахву пију у одаји, 0307    А гледа их лички Мустајбеже, 0308    Он их гледа, познати не море. 0309    Када било око икиндије, 0310    Све погледа момак са пенџера, 0311    Изведе Симо бегова голуба, 0312    Поведе га до воде Црваћа. 0313    Томе момку сузе ударише 0314    Гледајући бегова голуба. 0315    Онда им лички вели Мустајбеже: 0316    „Дви делије, момци јабанџије! 0317    Ја вас не знам, ко сте и оклен сте, 0318    Де се каж’те мени у одаји!“ 0319    Један њему вели у одаји: 0320    „Зар ме, беже, познати не мореш? 0321    Ја познадох великог голуба. 0322    Гдје си оног коња набавио?“ 0323    Њему вели лички Мустајбеже: 0324    „Ја сам давно коња набавио 0325    Од Оструга, од Унђуровине. 0326    Ја сам имо тамо побратима, 0327    Од Оструга Цифру Хасанагу, 0328    Од њега сам коња набавио.“ 0329    Томе момку сузе ударише: 0330    „Добро, лички, знадем, Мустајбеже. 0331    Кад си овог коња набавио 0332    Од мог бабе, Цифре Хасанаге. 0333    Ја сам д’јете Цифре Хасанаге, 0334    А мени је име Омерага. 0335    Ово ми је побро од Будима, 0336    Ако с’ чуо Хердељ-Ибрахима.“ 0337    Пригрли га лички Мустајбеже: 0338    „Ти си, сине, побратима мога! 0339    Јесте л’, синко, здраво и весело, 0340    Је л’ ти бабо здраво на оџаку?“ 0341    „ „Здраво смо ти, ал весело нисмо, 0342    Давно ми је бабо погинуо: 0343    Ево има три пуне године, 0344    Како ми је бабо погинуо, 0345    Погуби га Жунић капетане 0346    Са Брежина од Јањока била. 0347    Однио му главу одсичену, 0348    А одвео бабина дората. 0349    Однио главу Бечу бијеломе. 0350    Ћесар га је врло помилово, 0351    Владанију њему допуштио, 0352    А дао му из беглука војску: 0353    Кад год хоће Жуниц капетане, 0354    Он подиже силновиту војску, 0355    А излази у Унђуровину, 0356    Роби, пали, нами жалост гради. 0357    У нас, беже, сад нејма јунака, 0358    Да би њему стао на мејдану, 0359    Да погуби Жунић-капетана, 0360    Да окаје родитеља мога. 0361    Ја би њему на мејдан изишо, 0362    Ја б’ окајо родитеља свога, 0363    Ја б’ му дао са рамена главу. 0364    Која фајда, лички Мустајбеже, 0365    У нас ата нејма у Унђуру 0366    Прам доратом родитеља мога, 0367    Да би њему стао на мејдану. 0368    Врло нам је Жунић додијао 0369    Посли бабе родитеља мога, 0370    На њег су се нагонили Турци, 0371    Излазили на мејдан јуначки, 0372    Згубио је дванест мејданџија 0373    На дорату родитеља мога, 0374    А дваест их живих уфатио, 0375    Пушто их је за новце готове. 0376    Врло ми је Жунић додијао, 0377    Па сам теби дошо на Удбину: 0378    Молим ти се, лички Мустајбеже, 0379    Дај ми, беже, великог голуба, 0380    Да на њему на мејдан изађем, 0381    Не би л’ свога окајао бабу, 0382    Повратио бабина дората.“ 0383    Њему вели лички Мустајбеже: 0384    „А мој синко, Цифра Омерага! 0385    Ја голуба не би пожалио, 0386    Да би коња никад не видио. 0387    Ето, синко, јада великога! 0388    Сад сам врло коња заморио, 0389    Ево нејма три бијела дана, 0390    Како ми је био на обдуљи, 0391    На обдуљи код Задра бијела. 0392    Три су бана метнула обдуљу, 0393    Сваки метно стотину дуката. 0394    Бан задарски књигу оправио: 0395    Мени посло књигу на Удбину, 0396    Да голуба сведем на обдуљу, 0397    Да кушају ате на обдуљи. 0398    Ја га слао Задру каменоме, 0399    И ја сам метно стотину дуката, 0400    Утеко ми голуб на обдуљи, 0401    За то ми нико није завидио, 0402    Бан ми посло велику обдуљу, 0403    Па сам свога коња заморио. 0404    Причекај ме за петнаест дана, 0405    Док одморим коња великога, 0406    Ја ћу с тобом до Оструга поћи, 0407    И ја сићи тај мејдан гледати, 0408    Повест ћемо мојега голуба.“ 0409    Њему вели Цифра Омерага: 0410    „Не могу, беже, ни ноћи ноћити, 0411    Мени војска лежи код Оструга, 0412    Ја се бојим Жунић-капетана, 0413    Сад це Жунић истирати војску, 0414    Море мени Оструг попалити.“ 0415    То му рече, а на ноге скочи. 0416    Њему вели лички Мустајбеже: 0417    „Хајде, синко, Цифра Омерага! 0418    Мени с’ надај у трећој недиљи: 0419    Доћи ће ти лички Мустајбеже 0420    И довести великог голуба, 0421    Ти ш’ Жунића на мејдан зовнути. 0422    Ја ћу најпри на Канижу саћи, 0423    Подигнути Хасанпашу Тиру, 0424    Дигнут ћемо будимског везира, 0425    Нека пође тај мејдан гледати.“ 0426    Дигоше се оба побратима, 0427    Омерага оде до Оструга, 0428    Оста беже у конаку своме, 0429    Ноћ ноћио, рано подранио, 0430    Да он иде у беглук-механу, 0431    Па отвори сандук у одаји. 0432    Кад он царски ферман опазио, 0433    А одјекну беже у одаји: 0434    „Вид’де мене, будаласте главе, 0435    Вид’ у мене царскога фермана, 0436    Још фермана ни видио нисам!“ 0437    Па добави Омер-ефендију, 0438    Ту му хоџа ферман проучио, 0439    Па му каже, шта с’ у њему пише. 0440    Када чуо лички Мустајбеже, 0441    А одјекну лички Мустајбеже: 0442    „Удбињани, браћо и дружино! 0443    Чујете ли царскога фермана? 0444    Што ми ј’ царе у њему правио: 0445    Од мене ишће Жунић-капетана, 0446    Јали жива, јал му мртву главу, 0447    Ја да своју носим за његову. 0448    И њему је ’ваки отправио: 0449    Сад це њему једна глава доћи, 0450    Сад морете бега пожелити. 0451    Сваки хајте билу двору своме, 0452    Спремајте се код оџака свога, 0453    Да идемо у Унђуровину 0454    Потражити Жунић-капетана. 0455    Да би њега овдје дочекали, 0456    Мого би нам Лику запалити. 0457    Свак се спремај за недиљу дана, 0458    Нами ваља тамо полазити.“ 0459    Свак окрену своме билу двору. 0460    Књиге лички пише Мустајбеже, 0461    Књиге шаље на четири стране, 0462    Збија беже на Удбини војску, 0463    А добави пашу Радослију 0464    Од била Хливна и воде Бистрице. 0465    Када сави на Удбини војску, 0466    Све савио беге и ајане, 0467    Опреми се лички Мустајбеже, 0468    Јер он паши вели на Удбини: 0469    „Ето т’, паша, Лика и Удбина! 0470    Чувај мени Лике од Котара, 0471    Мени ваља до Будима сићи. 0472    Ја ти тамо чудо војске не ћу, 0473    Нег хиљаду и триста коњика 0474    Изабратих од боја јунака.“ 0475    „ „Хајде, беже, не старај се с тиме!“ “ 0476    Опреми се лички Мустајбеже, 0477    Пробра беже по Лици јунаке, 0478    С њим Хрњица од Кладуше пође. 0479    Отискоше са Удбине Турци. 0480    Најпри беже Костајници дође, 0481    И у њојзи конак учинио 0482    У Турчина Ћоре Мустајбега. 0483    Ноћ ноћише, рано подранише, 0484    Оде беже сенту и Канижи. 0485    Кад Мустајбег у Канижу сађе, 0486    Дочека га Хасанпаша Тиро, 0487    И код њега конак учинио. 0488    Хасанпаша диже Канижане, 0489    С њима пође Хасанпаша Тиро, 0490    Отискоше до Будима била. 0491    Све дан по дан, а конак по конак, 0492    Кад стигоше бијелу Будиму, 0493    Код везира конак учинили, 0494    Подигоше будимског везира 0495    По ферману цара стамболскога. 0496    Диже везир царске јењичаре, 0497    Отискоше до Оструга била, 0498    У Остругу конак учинили. 0499    Подигоше од Оструга војску. 0500    Под Бакоњу војску истираше, 0501    Под Бакоњом конак учинише. 0502    Стоји вика личког Мустајбега: 0503    „Личани моји, браћо и дружино! 0504    Није л’ мати родила јунака, 0505    Да обуче каурско одило, 0506    А појаше ата великога, 0507    Да удари у гору Бакоњу, 0508    Ноћом сађе на Брежине равне 0509    Билој кули Жунић-капетана, 0510    Да уходи кулу и авлију: 0511    Је ли Жунић код оџака свога, 0512    Нада ли се личком Мустајбегу, 0513    Да ће њега беже потражити 0514    По ферману цара стамболскога. 0515    Ал је и он подигнуо војску, 0516    Је л’ отишо бега потражити? 0517    Да донесе хабер Мустајбегу, 0518    Кршно ће га беже даровати: 0519    Ево му, дјецо, стотину дуката!“ 0520    Личани муче, ништа не говоре. 0521    Њему вели Ђулић бајрактару: 0522    „Лако б’, беже, нашо уходника, 0523    Ми не знамо до Јањока пута 0524    Билој кули Жунић-капетана.“ 0525    Стаде вика Цифре Омераге: 0526    „Ја ћу, беже, билој кули сићи.“ 0527    То му рече, узјаха ђогата, 0528    Па отишће у гору Бакоњу. 0529    Док изјаха момак у планину, 0530    Близо ј’ кула под гором Бакоњом. 0531    Кад погледа кули на Брежине, 0532    Све зелено поље засвитлило, 0533    Бабњи бију, а свири свирала, 0534    А одјекну момак на ђогату: 0535    „Оно ј’ Жунић подигнуо војску, 0536    Ето га управ до Оструга мога, 0537    Сад ће ми Оструг био запалити!“ 0538    На планини поврати ђогата, 0539    Па побиже бегу под Бакоњу. 0540    Када личком стиже Мустајбегу, 0541    Њега лички пита Мустајбеже: 0542    „Јеси л’ био код куле камене, 0543    Је ли Жунић у кули каменој?“ 0544    „ „Прођ’ се, беже, не задаји јада! 0545    Жунић је силну војску покупио: 0546    Ја се бојим, лички Мустајбеже, 0547    Никуд ће Жунић војском окрећати, 0548    Ја ће ићи Лици и Удбини, 0549    Ја ће најпри до Оструга мога. 0550    Ја сам виђо из горе Бакоње, 0551    Па се бојим, лички Мустајбеже, 0552    Да ће најпри до Оструга мога. 0553    Враћај, беже, будимског везира, 0554    Бјеж’мо, беже, до Оструга мога!“ “ 0555    Стаде вика Тале Личанина: 0556    „Ја копиле, Цифра Омерага! 0557    Кад ти кули долазио ниси, 0558    То ти лажеш нашем Мустајбегу. 0559    Ништа тамо ни видио ниси, 0560    Не лажи нам личком Мустајбегу, 0561    Није беже ваша прдачина.“ 0562    Насмија се Цифра Омерага: 0563    „Побратиме, Тале Личанине! 0564    Јаши, Тале, великог кулаша, 0565    Ја ћу те свести кули од камена, 0566    Па ’ш видити, што видио ниси.“ 0567    Талошина појаха кулаша, 0568    Прид њим ага на ђогату пође, 0569    Отискоше уз гору Бакоњу. 0570    Кад погледа Тале Личанине: 0571    „Гдје је кула Жунић-капетана?“ 0572    „ „Не види се кула, побратиме, 0573    Шкода се је ноћца пригодила, 0574    Близо ј’ кула Жунић-капетана.“ “ 0575    Стаде вика на кулашу Тале, 0576    А потеже наџак са кулаша: 0577    „Стан’ копиле, Цифра Омерага! 0578    Да што кажеш бегу Мустајбегу, 0579    Да је војска око куле биле, 0580    Све зелено поље засвитлило?“ 0581    „ „Немој, побро, кидисати глави! 0582    Гони за мном великог кулаша, 0583    Хајмо, брате, кули и авлији!“ “ 0584    У планину ате отискоше 0585    И Бакоњу гору прегазише. 0586    Сведе га ага кули и авлији: 0587    Око куле нигди никог нејма, 0588    У авлију ате ујахаше, 0589    Онда вели Цифра Омерага: 0590    „Сјаши, брате, великог кулаша! 0591    Кад су авлијнска отворена врата, 0592    Ми хајдемо кулу уходити!“ 0593    Одјахаше ате у авлији, 0594    Није била кула прекључата. 0595    Кад уђоше у кулу камену, 0596    Наприд иде Цифра Омерага. 0597    Кад дођоше одаји на врата, 0598    Погледаше у халват-одају, 0599    Ал дивојка сједи у одаји, 0600    Код дивојке јасна гори свића, 0601    Син Матија на јатаку спава, 0602    Син Матија од петнест година. 0603    А ускочи ага у одају, 0604    А за њиме Тале Личанине. 0605    Сијну ћорда Цифре Омераге, 0606    Он посиче на јатаку д’јете, 0607    А вели му Тале Личанине: 0608    „Што то, побро, од Бога ти тешко! 0609    Што погуби на јатаку д’јете? 0610    Опазит ће Жунић капетане, 0611    Могли б’ лудо посијати главе.“ 0612    Онда вели Цифра Омерага: 0613    „Липа Ружо Жунић-капетана! 0614    Је ли овде Жунић капетане, 0615    Је ли Жунић у својој одаји?“ 0616    „ „О Турчине, Цифра Омерага, 0617    Немој мени кидисати глави! 0618    Овде нејма Жунић-капетана, 0619    Истом ми је из куле изашо: 0620    Мој је ћаћа подигнуо војску, 0621    Коњаника двадесет хиљада, 0622    А пишаца за десет хиљада, 0623    Да он иде на широку Лику 0624    Потражити личког Мустајбега. 0625    Стиго му је ферман од Стамбола 0626    Пораз главе личког Мустајбега. 0627    Сад је диго испод куле војску, 0628    Оде с војском низ поље зелено.“ 0629    Онда вели Цифра Омерага: 0630    „Побратиме Тале Личанине! 0631    Ја сам њему сина погубио, 0632    Ето теби кићена дивојка!“ 0633    „ „Не будали, Богом побратиме! 0634    Џаба теби кићена дивојка! 0635    Тале не ће никакве дивојке, 0636    Ти кад си му сина погубио, 0637    Ти понеси кићену дивојку, 0638    А ја ћу му кулу запалити, 0639    Нек огласе даде код Јањока, 0640    Нек се врати Жунић капетане, 0641    Нек не иде на широку Лику.“ 0642    На тавану ватру наложио, 0643    Па се натраг низ кулу вратише, 0644    У авлији ате појахаше. 0645    Понесе ага кићену дивојку, 0646    А повика Талу Личанина: 0647    „Бјеж’мо, Тале, низ поље зелено!“ 0648    Побигоше низ поље Бакоњи, 0649    На Бакоњу гору изјахаше, 0650    Плану кула Жунић-капетана, 0651    А на кули отрже прангија, 0652    На Јањоку пукоше топови. 0653    Док стигоше личком Мустајбегу, 0654    Дочека их лички Мустајбеже, 0655    Пита беже кићене дивојке: 0656    „Куд је пошо Жунић капетане?“ 0657    „ „Диго је, беже, силновиту војску, 0658    Оде с војском на широку Лику 0659    Потражити тебе, Мустајбеже! 0660    Стиго му је ферман од Стамбола 0661    Пораз твоје главе, Мустајбеже!“ “ 0662    Стаде вика личког Мустајбега: 0663    „О Личани, моји соколови! 0664    Добрим атом притеж’те колане, 0665    Хајмо натраг на широку Лику! 0666    Сад ће Жунић под Удбину доћи, 0667    Сву ће моју Лику запалити.“ 0668    А вели му Хасанпаша Тиро: 0669    „Стани. беже, ако Бога знадеш! 0670    Мени с’ чини, лички Мустајбеже, 0671    Да ће Жунић војску повратити, 0672    Он видити, што ј’ од куле било.“ 0673    Веш дан свану и ограну сунце. 0674    Спремају се под Бакоњом Турци, 0675    А из кланца коњик искочио 0676    На дорату ка на билој вили, 0677    А за њиме из планине војска. 0678    Иде војска на поље зелено, 0679    Стоји вика Хасанпаше Тире: 0680    „Ено, беже, Жунић-капетана! 0681    Оно ј’ Жунић на коњу дорату.“ 0682    А и паша војску наређује. 0683    Кад изиђе из планине војска, 0684    А изјаха Жунић на дорату, 0685    Стаде вика Жунић-капетана: 0686    „О везиру од Будима била! 0687    Ко ми кули на Брежине сађе, 0688    Ко ми погуби сина јединога, 0689    А однесе кићену дивојку, 0690    Ко упали моју билу кулу: 0691    Нек излази на мејдан јуначки!“ 0692    А свак мучи, ништа не дивани. 0693    Стаде вика Ђулић-бајрактара: 0694    „О Жунићу, краљев службениче! 0695    Ја погубих сина јединога, 0696    А ујагмих кићену дивојку, 0697    Упалих ти кулу од камена. 0698    Јеси л’ чуо Ђулић-бајрактара, 0699    Бајрактара личког Мустајбега? 0700    Ја ду теби на мејдан изаћи.“ 0701    Па изјаха Ђулић на ђогату, 0702    А у готов мејдан ујахаше. 0703    У мејдану па се окренуше. 0704    Уфати Жунић Ђулић-бајрактара, 0705    Бајрактара руке савезао, 0706    Удари копље, привеза ђогата, 0707    За ђогата Ђулић-бајрактара, 0708    А узјаха дора великога, 0709    А повика личког Мустајбега: 0710    „Чуј Мустајбег, од све Лике главо! 0711    На те имам ферман од Стамбола, 0712    Ја на живу ја на мртву главу, 0713    Шаљи мени другог мејданџију! 0714    Ако, беже, мејданџије нејмаш, 0715    Ходи мени на мејдан изађи!“ 0716    А изјаха Врцић на дорату: 0717    „Ево теби јутрос мејданџије!“ 0718    Док у готов мејдан ујахаше, 0719    У мејдану па се окренуше, 0720    Уфати Жунић Врцић-бајрактара 0721    И његова дору великога: 0722    Удари копље, привеза дората. 0723    Код дората Врцић-бајрактара, 0724    А повика бега удбињскога: 0725    „Шаљи, беже, мени мејданџију, 0726    Ја ти мени на мејдан излази!“ 0727    Стаде вика Хускан-бајрактара: 0728    „Ево теби јутрос мејданџије!“ 0729    И Хускан му на мејдан изађе, 0730    У мејдану па се ударише, 0731    Испуцаше, а не зафатише, 0732    Уфати Жунић Хускан-бајрактара 0733    И његова великог мркана, 0734    Удари копље, привеза мркана, 0735    Уз мркана Хускан-бајрактара, 0736    Жунић виче бега удбињскога: 0737    „Камо, беже, мени мејданџија?“ 0738    А изјаха Ћерим на алату, 0739    И Ћерим му на мејдан изађе, 0740    И Ћерима уфатио жива. 0741    А све бегу сузе ударају, 0742    Жао бегу младих бајрактара. 0743    Гонећи се с њима у мејдану 0744    Освоји Жунић седам бајрактара, 0745    Бајрактара личког поглавара, 0746    Свакоме је руке савезао. 0747    Стоји вика Жунић-капетана: 0748    „Ако, беже, жалиш бајрактара, 0749    Шаљи мени, беже, мејданџију!“ 0750    Стаде вика Тале Личанина: 0751    „Стан’, причекај Талу Личанина. 0752    Ето теби Тале мејданџије!“ 0753    А у готов мејдан ујахаше. 0754    Док с’ сретоше, па се преметнуше, 0755    Освоји Жунић Талу у мејдану, 0756    И Талине руке савезао, 0757    Кулаша му за копље привезо, 0758    А привезо Талу за кулаша. 0759    Опет виче Жунић капетане: 0760    „Ако, беже, мејданџије нејмаш, 0761    Ходи мени на мејдан изиђи, 0762    На наске су цареви фермани!“ 0763    А повика мали Радоване: 0764    „Стан’, Жунићу, вридан капетане! 0765    Кад си свезо седам бајрактара 0766    И мог побру Талу Личанина, 0767    Још пречекај малог Радована! 0768    Ако освојиш Раду у мејдану, 0769    Веш у бега мејданџија нејма, 0770    Ето тебе, ето Мустајбега!“ 0771    А у готов мејдан ујахаше, 0772    Дуго су се они примећали, 0773    Освоји га Жунић капетане 0774    И уфати Рада и гаврана, 0775    Свеза врана, код њег Радована, 0776    Повикује личког Мустајбега: 0777    „Шаљи, беже, мени мејданџију!“ 0778    А погледа беже по Личаних, 0779    Свак прида се очи оборио, 0780    Сваки мучи, ништа не говори. 0781    Њима вели лички Мустајбеже: 0782    „О Личани, сам вас Бог убио! 0783    Зар у мене већ јунака нејма 0784    Посли мојих седам бајрактара 0785    И нашега Тале Личанина 0786    И бегова малог Радована?“ 0787    Па Мустајбег појаха голуба: 0788    „Стан’, Жунићу, краљев службениче, 0789    Ето на те личког Мустајбега!“ 0790    Када види Цифра Омерага, 0791    А зацвили Цифра Омерага, 0792    Он уфати пред бегом голуба: 0793    „Стани, беже, ја ти руку љубим! 0794    Поклони мени Жунић-капетана, 0795    А подај ми великог голуба. 0796    Да на њему на мејдан изађем!“ 0797    Њему вели лички Мустајбеже: 0798    „Прођ’ се, сине, Цифра Омерага! 0799    Моја је, синко, на мејдан изаћи.“ 0800    А повика Хасанпаша Тиро: 0801    „Дај му, беже, великог голуба!“ 0802    Бег одјаха великог голуба, 0803    Па га даде Цифри Омераги: 0804    „Немој ми, сине, коња упутити!“ 0805    Омерага узјаха голуба, 0806    А повика Жунић-капетана: 0807    „Стан’, Жунићу, краљев службениче! 0808    Ево теби јутрос мејданџије, 0809    Мејданџије Цифре Омераге! 0810    Јутрос ћемо бабу окајати. 0811    Ти си мога бабу погубио, 0812    Јашеш дору родитеља мога.“ 0813    Кад у мејдан ате ујахаше, 0814    Стаде цика бегова голуба. 0815    Кад потеже нару у мејдану, 0816    Познаде га дорат у мејдану, 0817    Вавик је јачи био од дората. 0818    Добар дорат помете скокове, 0819    У мејдану па се окренуше, 0820    Уфати ага Жунић-капетана. 0821    Кад освоји Жунић-капетана, 0822    И његове руке савезао, 0823    Стоји вика личког Мустајбега: 0824    „Мој синовче, Цифра Омерага! 0825    Немој њему кидисати глави, 0826    Ти не сици такога јунака, 0827    Доведи га жива до менека!“ 0828    Води Цифра Жунић-капетана, 0829    Па га даде личком Мустајбегу: 0830    „Ето т’, беже Жунић-капетана! 0831    Мени ће дорат родитеља мога.“ 0832    Опрости му седам бајрактара. 0833    Кад Жунића жива уфатише, 0834    Стоји вика јањочкога бана: 0835    „Чуј, везиру од Будима била! 0836    Ми не ћемо замећати кавге. 0837    Да нам гину цареви војници, 0838    Данас не дај замећати кавге!“ 0839    Не даде везир замећати кавге. 0840    Стоји вика Цифре Омераге: 0841    „Господине Јаноклијћу бане! 0842    Ко год жали Жунић-капетана, 0843    Нек изјаше на мејдан јуначки!" 0844    Њему вели Јаноклијћу бане: 0845    „О Турчине Цифра Омерага! 0846    Веш ти другог мејданџије нејма, 0847    Ти с’ окајо родитеља свога.“ 0848    Све Личани зуби пошкрипљују: 0849    „Дај нам изун, лички Мустајбеже! 0850    Ми ћемо овде кавгу заметнути 0851    Брез изуна будимског везира.“ 0852    А вели им лички Мустајбеже: 0853    „Прођ’те с’, дјецо, моји соколови! 0854    Изгинут ће царски јењичари, 0855    Мени ваља до Стамбола сићи, 0856    Ко ће цару џевап учинити?“ 0857    Стаде вика Тале Личанина: 0858    „Ја те, беже, послушати не ћу, 0859    Ја сам за те био на мејдану, 0860    Свезо ме Жунић како женску главу, 0861    Ја ћу данас заметнути кавгу, 0862    Да ћу своје куће не видити. 0863    Ето тебе, а ето Жунића, 0864    Ви ћете тамо цару џевапити!“ 0865    Стаде дрека на кулашу Тале, 0866    Упореди на гаврану Раде, 0867    Трже с’ с њима седам бајрактара. 0868    Пореде им личке набодице, 0869    Тргоше се Унђуровци Турци, 0870    А дочека Јаноклијћу бане. 0871    Кад се двије силе ошинуше, 0872    Личани сваком муну ујагмише, 0873    Ујагмише, кавгу заметнуше: 0874    Пушка пуца, никад не патише, 0875    Стоји црне земље гудљевина, 0876    Све Бакоња гора појекује. 0877    Гонише се четири сахата, 0878    Нико никог не помаче туте. 0879    Већ свакоме ватра додијала, 0880    Већ побиже Јаноклијћу бане, 0881    Измаче се будимски везире, 0882    Већ се натраг они узвраћају. 0883    Јењичари док се повратише, 0884    И остали Турци побигоше. 0885    Кад се оби силе раставише, 0886    Оде бане под гору Бакоњу. 0887    Сваког липа хиса допанула, 0888    С оби с’ стране врло изгрдише: 0889    Десет хиљад бану погинуло, 0890    А везиру дванаест хиљада. 0891    Личани се врло изгрдили: 0892    Од бегових хиљаду коњика 0893    Пет стотина бегу погинуло. 0894    Већ мртваце своје раставише, 0895    Раставише, па их покопаше. 0896    Обоји се натраг повратише: 0897    Оде бане до Јањока била, 0898    Оде везир до Будима свога, 0899    Када везир до Будима сиђе 0900    И одведе личког Мустајбега, 0901    У Будиму па се одморише. 0902    Док опреми Лика рањенике. 0903    Бег их посла на широку Лику. 0904    Сваког везир добро даровао, 0905    А најбоље личког Мустајбега: 0906    „Ти ћеш, беже, ићи до Стамбола, 0907    Ти ’ш водити Жунић-капетана, 0908    Предати га цару у Стамболу.“ 0909    „Хоћу", рече лички Мустајбеже, 0910    А повика Талу Личанина: 0911    „Ти не ’ш, Тале, на широку Лику, 0912    Ти ћеш са мном до Стамбола поћи.“ 0913    „ „Не ћу, беже, вјеру ти задајем! 0914    Ја сам једноч био у Стамболу, 0915    Виш сам реко, да у Стамбол не ћу.“ “ 0916    „Хоћеш, Тале, личка будалино, 0917    Ти си најпри кавга заметнуо.“ 0918    Припаде се Тале Личанине. 0919    Њему вели будимски везиру: 0920    „Не бој с’, сине, Тале Личанине! 0921    Ја ћу за то џевап учинити: 0922    Међу се се војске завадиле.“ 0923    Даде књигу личком Мустајбега, 0924    Уз њег посла Хасанпашу Тиру, 0925    Одведоше Жунић-капетана. 0926    Кад дођоше цару и Стамболу, 0927    Кад Мустајбег пред цара изиђе 0928    И уз њега Хасанпаша Тиро, 0929    Дадоше му Жунић-капетана. 0930    Њему вели царе у дивану: 0931    „О Жунићу, краљев службениче! 0932    На те ми је тужба додијала, 0933    Хоћу ли ти главу одризати?“ 0934    „ „Господару, у твојој сам руци! 0935    Мореш мени одризати главу. 0936    А сваки су цари милостиви, 0937    И мене је царе помилово.“ “ 0938    Њему вели царе Сулејмане: 0939    „Видиш мога личког Мустајбега! 0940    Врло сте се аси учинили, 0941    На вас ми је тужба додијала, 0942    Што палите и често робите, 0943    Сиротиња поднити не море, 0944    То вам цари допуштили нису 0945    На градове гонити топове. 0946    Ја ти глави кидисати не ћу, 0947    Послат ћу те Бечу бијеломе, 0948    Ето тебе, ето цара твога, 0949    Нек те пита за своје солдате! 0950    Добро служи Бечанин-ћесара, 0951    На градове не гони топова, 0952    Јер ћу тебе краљу отписати, 0953    Оби ће ти очи ископати, 0954    Што у миру нагониш топове.“ 0955    Кад га опреми Бечу бијеломе, 0956    Мустајбега царе помилово, 0957    Помилово, па га даровао: 0958    „Хајде, беже, на широку Лику, 0959    Не шали се, лички Мустајбеже! 0960    Сав је на те Котар зацвилио. 0961    Често, беже, трчеш на Котаре, 0962    Сичеш момке, износиш дивојке. 0963    А на силу ти турчиш дивојке, 0964    То ти никад допуштити не ћу. 0965    Немој, беже, врло кидисати, 0966    Ти цвилити јадне сиротиње, 0967    А ето ти ферман од менека: 0968    Ти си ајан на широкој Лици, 0969    Не бојиш се паше ни везира, 0970    Веш да Бога и цара честитог, 0971    Добро познај цара у Стамболу, 0972    Немој на се тужбе допуштити! 0973    Ако ми тужба стигне до Стамбола. 0974    Да си тамо врло кидисао 0975    А на миру моме и принципском, 0976    Ја ћу твоју одризати главу.“ 0977    „ „Не ћу, царе вјера ти задајем! 0978    Уставит ћу ја своје Личане.“ “ 0979    Цар поврати бега удбињскога, 0980    Јопе Талу добро даровао, 0981    Даде њему хиљаду дуката: 0982    „Ето, Тале, личка будалино! 0983    Ти си прави јунак на мејдану, 0984    Ти си бољи од свог Мустајбега, 0985    Јер ти не ћеш никакве дивојке, 0986    Него само мала готовога, 0987    Нек се за што имаш напојити! 0988    Не шали се с Талом, Мустајбеже, 0989    Нек му пића има изобила, 0990    Нек их тамо има свакојаких, 0991    Нек с’ и ово, беже, приповида!“ 0992    Бег се тада натраг повратио, 0993    Виш он не ћи сенту ни Будиму. 0994    Наврати се с пашом у Канижу, 0995    Ноћ ноћио, рано подранио, 0996    Оде беже на широку Лику. 0997    Кад Мустајбег на Удбину дође, 0998    Сазва беж’е по Лици Личане, 0999    Па им царски ферман проучио: 1000    „Не шал’те се, моји соколови! 1001    Ко изнесе Котарку дивојку, 1002    Не турчите силом дивојака, 1003    Враћајте их за новце готове! 1004    Ако чује лички Мустајбеже: 1005    Ко изнесе Котарку дивојку, 1006    На срамоту потурчи дивојку, 1007    Мртвом ћу му говорити главом. 1008    Доста ј’ мени у Стамболу било 1009    Џевапећи цара у Стамболу.“ 1010    Насмија се Тале Личанине: 1011    „О Личани, браћо и дружино: 1012    Видите ли нашег Мустајбега, 1013    Како нам је беже осидио 1014    А од страха цара честитога!“ 1015    „ „Мучи, Тале, личка будалино! 1016    Ниј’ од страха, веће од година.“ “ 1017    „Не будали, лички Мустајбеже! 1018    И моја је глава побилила, 1019    Али није од мога земана, 1020    Већ од страха и боја јуначког. 1021    Сад ето ти куле у Удбини! 1022    А ја одох на обалу Лици, 1023    На Трновац свому билу двору. 1024    Док ми тече царевих дуката, 1025    Не надај се Тали Личанину, 1026    Крчмар ће ми пиће доносити.“ 1027    „ „Хајде, Тале, куд је теби драго!“ “ 1028    Док су им главе у животу биле, 1029    И кашње је беже војевао, 1030    А бојо се цара стамболскога, 1031    Да га не ће цару оптужити.